"NIKADA NIJE TREBALO DA BUDU OVDE, NAPOLJE SA BAZAMA SMRTI!" Ključa na Kipru zbog britanskih baza, gnev na ulicama Nikozije: Strah od rata na VRHUNCU! (VIDEO)
Velika Britanija se suočava sa sve većim pozivima da povuče svoje vojne baze sa Kipra, dok lokalno stanovništvo pojačava proteste protiv objekata koji se smatraju pretnjom po njihovu bezbednost nakon napada dronom na vojnu bazu RAF Akrotiri.
Gnev zbog objekata prelio se ulicama Nikozije, glavnog grada, dok su demonstranti, skandirajući „napolje sa bazama smrti“, marširali do predsedničke palate iz kolonijalnog doba u subotu usred straha da će Kipar biti uvučen u širi iranski sukob.
„Oni su opasnost po našu bezbednost i nikada nije trebalo da budu ovde“, rekao je Mataios Stavrinides, osuđujući postojanje baza koje su uspostavljene kao deo dogovorenog sporazuma o nezavisnosti ostrva.
„Želimo da budu zatvorene.“
Napad dronom na Akrotiri
Rastuće protivljenje došlo je nakon što je ministar spoljnih poslova zemlje, Konstantinos Kombos, rekao za Gardijan da je dron iranske proizvodnje koji je pogodio vazduhoplovnu bazu lansiran iz Libana, gde se nalaze Hezbolah i jedinice Korpusa islamske revolucionarne garde.
Manje od 12 sati nakon što se eksplozivna naprava srušila na objekat kasno u nedelju, još dva borbena drona su presretnuta na udaljenosti od ostrva. I oni su raspoređeni iz Libana, 240 kilometara istočno od ostrva.
Nikozija upozoravala na pretnju, upozorenja neuvažena
Kiparski zvaničnici, koji se ponose neutralnošću i humanitarnom ulogom ostrvske nacije koja je takođe najbliža država EU Bliskom istoku, čvrsto tvrde da su britanske baze, a ne republika, izdvojene za napad od početka ofanzive koju su predvodile SAD protiv Irana.
Nikozija je, kažu, više puta upozoravala na pretnju koja predstavlja objektima u razgovorima sa Londonom počev od prošle godine.
Upozorenja su ostala neuvažena.
Glavna britanska baza za prekomorske operacije na Bliskom istoku
RAF Akrotiri je glavna britanska isturena baza za prekomorske operacije na Bliskom istoku i smatra se najvažnijim delom teritorije koji je Britanija zadržala 1960. godine, kada je držala 3% kopnene mase ostrva u zamenu za nezavisnost.
„Dosledno smo komunicirali da bi baze mogle biti meta ako se stvari kreću u određenom pravcu u regionu“, rekao je ministar spoljnih poslova Konstantinos Kombos.
Brzo raspoređivanje ratnih brodova i vazdušnih sredstava iz evropskih država pomoglo je jačanju odbrane.
Velika Britanija je dopunila snabdevanje sistemima protivvazdušne odbrane, helikopterima „Wildcat“ i borbenim avionima F-35, dok dolazak razarača HMS Dragon nije očekivan pre sledeće nedelje.
„Ne želimo samo da skladištimo sredstva. Želimo sredstva koja su korisna“, rekao je Kombos. Odbrambeni planovi se primenjuju sa pristupom celog Kipra, a ne samo britanskih objekata.
Kipar će i dalje insistirati na članstvu u NATO
Kombos je rekao da će Kipar i dalje insistirati na članstvu u NATO, iako Turska dugo blokira taj proces:
„U međuvremenu, pokušavamo da osiguramo da imamo kapacitet da se povežemo sa sistemima i strukturama NATO-a koliko god je to moguće za nekoga ko nije član alijanse.“
Kipar neće učestvovati u vojnoj operaciji
Predsednik Nikos Hristodulides je istakao da Kipar neće učestvovati u vojnoj operaciji, ali „ništa nije isključeno“ u vezi sa budućnošću britanskih objekata.
Stavrinides, držeći transparent „Kipar nije vaša lansirna rampa“, rekao je:
„Prvo nam kažu da je udarilo u pistu, zatim se pojavljuju slike uništavanja hangara, a zatim saznajemo da hangar koriste američka vojna sredstva, tačnije špijunski avioni U-2 koji su tamo stacionirani. To je laž za lažju. Sve što nam kažu moramo prihvatiti sa morom soli, i zato će se ovi protesti nastaviti.“
(Kurir.rs/Gardijan)